ADHD

ADHD (attention deficit/hiperactivity disorder) je skraćeni naziv za čitav niz ponašanja koja nazivamo poremećaj pažnje i hiperaktivni poremećaj.

Odnosi se na skup raznih simptoma koji najčešće obuhvataju smetnje pažnje, praćene nemirom i impulsivnošću. ADHD nije samo faza koju će dete prerasti, nije uzrokovan roditeljskim neuspehom u vaspitanju, niti je znak detetove “zloće”. To je stvarni, biološki izazvan poremećaj. Izvor je zabrinutosti roditelja i nastavnika, a najviše samog deteta kod kojeg je uočena hiperaktivnost.

“Hiperaktivno” dete može imati poteškoće na tri različita područja: (hiper)aktivnost, pažnja i kontrolisanje impulsa.

​

Evo nekih ponašanja karakterističnih za decu koja imaju probleme na ova tri polja:

​

Dete koje ima problema na polju (hiper) aktivnosti:

• često trese rukama i nogama, vrpolji se, previja, meškolji

• često ustaje u situacijama kada se očekuje da sedi na mestu (npr. u školi)

• preterano trči, skače ili se penje u situacijama u kojima to nije prikladno

• teško mu je da se tiho i mirno igra

• ponaša se “kao da ga pokreće motor”

• često preterano puno priča

• glasno (puno viče, peva, priča…)

• stalno u pokretu, “u pogonu”

• okreće se i vrpolji na stolici

• lako se uzbudi

• naglo poseže za predmetima

• stalno manipuliše predmetima, igračkama

• ima teškoća ako se treba mirno igrati ili baviti nečim

• nemirno je

• neumorno je

​

Nepažnju kod deteta možemo uočiti kroz sledeća ponašanja:

• greške zbog nemara ili ne posvećuje pažnju detaljima

• teško održava pažnju u zadacima ili igri

• čini se da ne sluša čak i kada mu se direktno obraćamo

• teško mu je organizovati zadatke i aktivnosti

• često gubi stvari potrebne za ispunjavanje zadataka ili aktivnosti

• lako ga ometaju spoljni stimulusi – koji drugu decu ne ometaju

• sporije je od druge dece u učenju novog i izvršavanju zadataka

• sporije je od druge dece u učenju novog gradiva i u izvršavanju zadataka

• teško se koncentriše

• ima teškoća sa završavanjem neke aktivnosti

• neorganizovano je

• ima loše  sposobnosti planiranja

• odsutno je mislima

• nepažljivo je

• ima teškoća u praćenju uputstava

• kratko trajanje pažnje

• teško se zadržava uz i teško dovršava zadatak

 

Impulsivno dete:

• “istrčava” sa odgovorima pre nego što je završeno pitanje

• ima teškoća s čekanjem reda

• često prekida i ometa druge

• burno emotivno reaguje, ne predviđajući dobro posledice

• deluje pre nego što promisli

• prebacuje se s jedne aktivnosti na drugu

• ne može čekati da neko završi rečenicu ili radnju

• prekida razgovor

• nameće se drugima

• ne čeka uputstva

• ne može pratiti pravila igre

​

​

Razna istraživanja pokušala su dati odgovor na pitanje koliko je dece sa ovakvim teškoćama. Iako se podaci dobijeni različitim studijama razlikuju, čini se da je ADHD prisutan kod 1- 7,5% populacije. Pokazalo se, da se javlja dva puta češće kod dečaka nego kod devojčica.

Postoje razlike u ponašanju deteta s ADHD-om koje su specifične za određenu hronološku dob. Ove razlike su posljedica uticaja biološkog sazrevanja i okoline.

​

Već u dojenačkoj dobi ovo je dete aktivnije u odnosu na ostalu decu:

• razdražljivo je i puno plače

• do kasno noću traži jesti

• ima teškoće u spavanju, često se budi, teško ga je smiriti i utešiti

• ima teškoće u uzimanju hrane te odabiranju adekvatne hrane

• može imati trbušne kolike

• vrlo često je izražen pojačan tonus mišića, iako rano prohoda ovakvo dete često je nespretnije od druge dece.

​

U predškolskoj dobi su izražene sedeće teškoće:

• prisutna izrazita motorička aktivnost, nikad nije na svom mestu

• loše predviđa posledice svojih aktivnosti

• ne sluša oroditelje, vaspitače…

• na pitanja odgovara prebrzo i ne daje sebi dovoljno vremena da razmisli ili gleda kako druga deca rade pre nego što pokuša sam uraditi

• u oblačenju bez tuđe pomoći, češće ne nauči oblačiti i vezati cipele, zakopčavati dugmad

• pokazuje slabije rezultate u pripremama za školu – usvajanje boja, brojeva, slova, korištenju makaza

• nestrpljivo je, prekida rad grupe, upada u reč, ometa druge u izvršavanju zadataka ili aktivnosti.

​

U školskoj dobi kod deteta mogu biti prisutni:

• motorički nemir – ne sedi na svom mestu, šeta se po odeljenju

• nemir za vreme aktivnosti ili izvršenja zadatka

• teškoće pri pisanju domaćih zadataka

• nemogućnost zadržavanja pažnje i fokusiranja na bilo kakav sadržaj, što dovodi do neorganizovanosti (prelazi s jedne na drugu aktivnost i retko završava započete zadatke)

• teškoće u usvajanju školskog gradiva

• loša slika o sebi

• teškoće u socijalizaciji

• emocionalne teškoće.

 

ŠTA JE ADHD?

Nije nužno da svako dete koje je povremeno ponekad hiperaktivno, impulsivno i ima teškoće s pažnjom i koncentracijom ima ADHD.

Postoje i druga medicinska i psihijatrijska stanja koja se mogu zameniti s poremećajem pažnje i hiperaktivnosti.

​

Neka od njih su:

• mentalna retardacija

• poremećaj vida ili sluha

• poremećaj učenja

• prkosno ponašanje

• smetnje ponašanja

• traume glave

• nuspojave lekova ili droga

​

I druga deca mogu se koji put ponašati živahno, nekoncentrirano, nepažljivo i često takva ponašanja možemo zameniti sa simptomima hiperaktivnog deteta.

​

Takva ponašanja događaju se kada:

• je detetu dosadno

• dete ima neku fiziološku potrebu (gladno je, mora na WC…)

• je dete jako veselo (čeka rođendanski poklon, uspe u nečemu…)

• je školsko gradivo teško ili je dete uopšte u prezahtevnoj situaciji

• ga prekinemo u njemu važnoj aktivnosti

• je dete pod stresom ili se u porodici događaju promen

​

Kako bi se hiperaktivnom detetu mogla pružiti adekvatna pomoć i podrška, potrebno je obratiti se stručnjaku (psihologu, defektologu...) koji će utvrditi radi li se stvarno o ADHD-u i predložiti adekvatni tretman.

​