Dete s poremećajem pažnje i hiperaktivnosti može imati teškoće u odnosima sa članovima porodice.

Često se događa da su roditelji već sve metode isprobali, osećaju se neuspešnima i umornima. Čak i u najbrižnijim porodicama s hiperaktivnim detetom, međusobni odnosi često su opterećeni napetošću. Jedan od primarnih problema u odnosu roditelj-hiperaktivno dete je sukob vezan uz neposlušnost koja može biti posledica nepažnje ali i roditeljskog nerazumijevanja.

Uz komunikacijske probleme, hiperaktivno dete često razvija osećaj nepravde tj. osećaj da  se tretira po pravilima koja vidi kao nepravedna te prekomerno ograničavajuća zbog nakupljenog stresa, srdžbe i osećaja bespomoćnosti.

Roditelji često na detetovo ponašanje reaguju ljutito i neprimereno, što za posledicu ima još veći prkos deteta koji rezultira sve strožijim roditeljskim komentarima, odbacivanjem, kaznama.

Stvara se zatvoreni krug koji rezultira neprekidnim svađama, borbama ili nagovaranjem i “podmićivanjem” deteta.

Stalno pričanje, buka, uništavanje stvari u kući, skakanje, česti pozivi u školu, bilo zbog neprimerenog ponašanja ili zbog loših ocena vrlo su česti scenario porodice u kojoj odrasta hiperaktivno dete. Ponekad su i sami roditelji odbačeni od strane svoje šire porodice ili prijatelja, jer je ponašanje njihovog deteta dovelo do toga da  se ne pozivaju na razna društvena okupljanja i događaje.

​

KAKO RODITELJI MOGU POMOĆI?

               

Važno je znati da se ponašanje deteta ne može promeniti “preko noći”.

Neka ponašanja je usvajalo i izgrađivalo godinama. Potrebno je vreme da bi se opažale promene i nije realno očekivati brze pomake. Vrlo često se događa da deca u početku pružaju veliki otpor promenama, novim pravilima te se događa da broj nepoželjnih ponašanja poraste. Međutim uz istrajnost i doslednost roditelja, ponašanje deteta će se menjati u pozitivnom smeru, a roditelji će imati realnija očekivanja.

​

Da bi to postigli, roditeljima mogu pomoći sledeći saveti.

• Razvijajte samopoštovanje kod deteta.

• Pružite detetu rutinu, strukturu i predvidivost.

• Pružite mu mogućnost da učestvuje u porodičnim poslovima.

• Jasno komunicirajte s detetom.

• Imajte realistična očekivanja.

• Magični trenutak pohvale.

 

POSEBAN KUTAK ZA RODITELJE

Biti roditelj hiperaktivnog deteta dosta puta može biti jako zahtevno pa se roditelji često mogu osećati iscrpljeno, usamljeno, krivo, frustrirano ili ljuto.

Važno je prepoznati znakove umora i reagovati.

​

Evo nekih načina kako možete reagovati  i preuzeti deo kontrole nad situacijom:

• Upoznajte se sa hiperaktivnošću – roditelji često navode da im je pomoglo kada su razgovarali sa drugim roditeljima hiperaktivne dece ili čitali članke i tekstove o hiperaktivnosti. Na ovaj način aktivno se bavite problemom te se umanjuje osećaj usamljenosti i krivice (npr. “dete se tako ponaša jer sam ja loš roditelj”).

•  Tražite pomoć stručnjaka  – stručnjaci (psiholog, defektolog, pedagog) mogu pomoći tako da vam dodatno pojasne stvari koje vas brinu ili zbunjuju te da vam daju konkretne savete vezano uz ponašanje prema detetu i vaspitne postupke.

• Tražite podršku ljudi koji su vam bliski – u stresnim situacijama u životu pomaže razgovor s ljudima koji su nam bliski. To može biti bračni partner, prijatelj/prijateljica, roditelji ili bilo koja druga osoba kojoj se inače poveravate, koja će vas saslušati i pokazati razumevanje.

• Zastupajte svoje dete – vaše dete se takođe može osećati usamljeno, frustrirano, neprihvaćeno. Važno je da zna da ste vi tu za njega i da se može osloniti za vas. Kroz zastupanje deteta, osim što mu pomažete u konkretnoj situaciji, učite ga o tome kako da se izbori za sebe i svoja prava. Zastupanje deteta odnosi se na to da mu verujete, da ukoliko je potrebno intervenišete u školi ili vrtiću i razgovarate sa stručnjacima koji rade sa vašim detetom.

• Brinite o sebi – da biste mogli biti “dobar” roditelj važno je da se i vi osećate dobro, a to znači da brinete o sebi i nađete vreme za sebe. Različiti ljudi se opuštaju i uživaju u različitim stvarima: duge šetnje, tople kupke, razgovor i druženje sa prijateljima, odlazak u bioskop, bavljenje sportom. Razmislite malo o tome što je za vas opuštajuće i uzmite vremena da to i uradite – bez osećaja krivice! Oseća ćete se bolje sami sa sobom i u porodici. Obratite pažnju na to koje su vaše sopstvene potrebe i potrebe druge dece u porodici. Odmor, izlet, putovanje, prijatelji, hobiji i druge aktivnosti pomažu u smanjivanju količine stresa roditelja, ali i braće i sestara.

I za kraj

Ne dozvolite da hiperaktivnost utiče na vaš dobar odnos s detetom! Osim što je hiperaktivno, dete ima mnoge druge osobine koje ga čine celovitom osobom. Uživajte sa svojim hiperaktivnim detetom: radite stvari zajedno, delite osećaje i misli, šalite se i zabavljajte, opuštajte i veselite… Vidite ga takvim kakvo ono jeste! Time ćete mu pružiti najvažniju osnovu za životnu sreću